Iskustva


Iskustva sa dramaterapije nekih od učesnika radionica i sesija.


Nov terapijski izraz , inspirativno, autentično, univerzalno, široko primenljivo. Mira


Ono što mi je možda najviše ostalo u pamćenju jeste to deljenje emocija i iskustava sa nekim prethodno potpuno nepoznatim i to na neverbalan način, to mi  odgovara. Takođe mi se svidela ideja da naše telo u svakom momentu zna šta treba da radimo, da samo treba da ga slušamo i da kao što imamo neke „probleme“ tako imamo i rešenja za njih. – Aleksa


Iskustvo dramaterapije mi je znacajno jer sam imala priliku da uvidim svoje barijere kao i svoja polja slobode, čije se granice uvek mogu širiti. Pomoglo mi je da još malo osvestim svoje emocije, prirodu emocija uopšte, kao i neke psihološke mehanizme kojih sam (najčešće) nesvesna – kao što su projekcije. Naučila sam kako da stanem na osmatračnicu (kada se insceniraju izvesni događaji ili situacije), kako da budem objektivniji posmatrač sebe, što vrlo pomaže u razrešavanju mnogih problema. Crtala sam posle ko zna koliko godina, i to je bilo jako oslobađajuće. Oslobađanje je ta reč.Una


Meni je radionica bila katarzična, sama struktura, dinamika, čitav proces i uspostavljanje odnosa izmedju nas je jako zanimljivo.Volela bih bas da prodjem jos jednom kroz sve to. – Milica


Radionice dramaterapije su za mene, pre svega, jedno značajno otkriće. Prošla sam kroz kvalitetno putovanje sopstvenim bićem. Vođeni spoljašnjim ritmom, neretko zapostavljamo unutrašnji. Ne osluškujemo svoje telo, ne živimo u „ovde i sada“, već oživljavamo prošlost i strepimo za sutra. Prepušteni ustaljenoj dinamici, tj. oformljenoj i dobroj poznatoj rutini, ne uviđamo promene oko nas. Improvizacijom i sinergijom formiranom u grupi, uživala sam u svakom delu tog procesa i kući odlazila inspirisana i puna elana i volje da se posvetim sebi. Kada biste me pitali da li bih se ponovo odvažila na ovu putešestviju, odgovor bi bez razmišljanja bio potvrdan.Sladjana


Ono što me jako zainteresovalo na radionicama dramaterapije je njena primena u pozorištu i glumačkom radu. Imala sam osećaj da sam na sigurnom mestu i da se vraćam sebi. Na kraju svake radionice dobijem nekakvu novu energiju i motivaciju. Mnoge stvari funkcionišu na podsvesnom nivou i to nam otvara mogućnost da na nov način dođemo u kontakt sa samim sobom. Zato bih radionice preporučila svakom, kao redovno praktikovanje koje doprinosi  mentalnoj higijeni, nezavisno od toga da li neko poseduje jasno definisan problem ili ne. – Nikolina


Konačno rad koji upotrebljava telo i nesvesno, a ne toliko intelekt i razum. Mnogo vremena se na Akademiji provodi razgovarajući i sedeći, a ovo je sve samo nije to. Bio sam u procesu  u kome sam radio po osećaju i impulsu ne razmišljajući o tome da li nešto smem i mogu. To me je otvorilo i kao osobu i kao glumca. Nisam se bojao da napravim grešku. Sve je tu, poprilično slobodno, a time i veoma prijatno. Sve više razmišljam o tome šta sve pozorište može da uradi i kako je povezano sa životom, kao na primer otvarati se pokretu koji možda nikad do sad nisam napravio i istraživati različite uloge koje postoje u nama. Pozorište siguran sam, ima potencijal da isceljuje.Uroš

više o Dramaterapiji>