Iskustva
Iskustva sa dramaterapije nekih od učesnika radionica i sesija.
Nov terapijski izraz , inspirativno, autentično, univerzalno, široko primenljivo. – Mira
Pre nego što sam započela rad sa Lidijom, nisam znala ko sam. Bila sam izgubljena, ranjiva, uplašena, i zarobljena u destruktivnim paternima. Lidija mi je pomogla da otkrijem delove sebe koji su bili sakriveni, novu snagu, kreativnost i mudrost, za koje nisam znala da postoje u meni. Moj rad sa njom mi je omogućio da postanem neko na koga sam ponosna, neko ko je sposoban za realnu i obostranu vezu sa drugima, i neko ko ima poverenja u sopstvenu kreativnu perspektivu. Izbor da započnem svoje putovanje transformacije sa Lidijom je jedna od najboljih odluka koju sam ikada donela. – Lily
Ono što mi je možda najviše ostalo u pamćenju jeste to deljenje emocija i iskustava sa nekim prethodno potpuno nepoznatim i to na neverbalan način, to mi odgovara. Takođe mi se svidela ideja da naše telo u svakom momentu zna šta treba da radimo, da samo treba da ga slušamo i da kao što imamo neke „probleme“ tako imamo i rešenja za njih. – Aleksa
Iskustvo dramaterapije mi je znacajno jer sam imala priliku da uvidim svoje barijere kao i svoja polja slobode, čije se granice uvek mogu širiti. Pomoglo mi je da još malo osvestim svoje emocije, prirodu emocija uopšte, kao i neke psihološke mehanizme kojih sam (najčešće) nesvesna – kao što su projekcije. Naučila sam kako da stanem na osmatračnicu (kada se insceniraju izvesni događaji ili situacije), kako da budem objektivniji posmatrač sebe, što vrlo pomaže u razrešavanju mnogih problema. Crtala sam posle ko zna koliko godina, i to je bilo jako oslobađajuće. Oslobađanje je ta reč. – Una
Meni je radionica bila katarzična, sama struktura, dinamika, čitav proces i uspostavljanje odnosa izmedju nas je jako zanimljivo.Volela bih bas da prodjem jos jednom kroz sve to. – Milica
Radionice dramaterapije su za mene, pre svega, jedno značajno otkriće. Prošla sam kroz kvalitetno putovanje sopstvenim bićem. Vođeni spoljašnjim ritmom, neretko zapostavljamo unutrašnji. Ne osluškujemo svoje telo, ne živimo u „ovde i sada“, već oživljavamo prošlost i strepimo za sutra. Prepušteni ustaljenoj dinamici, tj. oformljenoj i dobroj poznatoj rutini, ne uviđamo promene oko nas. Improvizacijom i sinergijom formiranom u grupi, uživala sam u svakom delu tog procesa i kući odlazila inspirisana i puna elana i volje da se posvetim sebi. Kada biste me pitali da li bih se ponovo odvažila na ovu putešestviju, odgovor bi bez razmišljanja bio potvrdan. – Sladjana
Ono što me jako zainteresovalo na radionicama dramaterapije je njena primena u pozorištu i glumačkom radu. Imala sam osećaj da sam na sigurnom mestu i da se vraćam sebi. Na kraju svake radionice dobijem nekakvu novu energiju i motivaciju. Mnoge stvari funkcionišu na podsvesnom nivou i to nam otvara mogućnost da na nov način dođemo u kontakt sa samim sobom. Zato bih radionice preporučila svakom, kao redovno praktikovanje koje doprinosi mentalnoj higijeni, nezavisno od toga da li neko poseduje jasno definisan problem ili ne. – Nikolina
Konačno rad koji upotrebljava telo i nesvesno, a ne toliko intelekt i razum. Mnogo vremena se na Akademiji provodi razgovarajući i sedeći, a ovo je sve samo nije to. Bio sam u procesu u kome sam radio po osećaju i impulsu ne razmišljajući o tome da li nešto smem i mogu. To me je otvorilo i kao osobu i kao glumca. Nisam se bojao da napravim grešku. Sve je tu, poprilično slobodno, a time i veoma prijatno. Sve više razmišljam o tome šta sve pozorište može da uradi i kako je povezano sa životom, kao na primer otvarati se pokretu koji možda nikad do sad nisam napravio i istraživati različite uloge koje postoje u nama. Pozorište siguran sam, ima potencijal da isceljuje. – Uroš